Чувари равнице

Иако нису спадали ни у једну категорију, прваци су се одазвали Школском зеленом пресу и направили малу репортажу о совама утинама, које су се у великом броју настаниле у Кљајићеву с намером да ту зимују.

Кљајићево је село у близини Сомбора и једно је од 450 места у Војводини у којима се сове окупљају зими. И то не било које сове, него сове утине или ушаре које су заштићене као природна реткост и њихово хватање па чак и узнемиравање је строго забрањено.

Примећено је да се цела јата сова окупљају у крошњама дрвећа у разним деловима села. Ова табла је постављена у непосредној близини школе и зато смо ми решили да истражимо и сазнамо нешто више о овим совама.

Сове ушаре имају уздигнуто перје на глави које подсећају на уши. По томе су и добиле име. Велике су око пола метра. Имају наранџасте очи. Ноге су им покривене перјем. Оне не граде гнезда, већ их отимају од других птица. Највише се гнезде у крошњама јелки, али их можемо видети и на гранама листопадног дрвећа, посебно ако имају велику крошњу.

Као и све друге сове и мале ушаре су веома активне ноћу. Оне су птице грабљивице . Хране се глодарима, понекад и ститнијим птицама или инсектима, али највише воле пољске мишеве. Преко дана седе скривене у крошњама дрвећа . Оне су веома плашљиве.

Зими се скупљају у велика јата и кад једном пронађу место на коме се окупљају, оне га више не мењају. То понекад зна да буде и у насељеним местима, баш као што је и наше село.

Сове су веома корисне за људе баш зато што уништавају штеточине и тако помажу људима да мање троше на разне отрове за мишеве. Али управо је то и опасно за њих, јер се и саме често отрују. Осим тога, неки људи не воле да им буду близу па их терају и узнемиравају. На сву срећу, код нас у селу, људи знају да су сове наши пријатељи, па их зато и чувају и поносе се што су оне решиле управо овде да проводе зиму. А поносимо се и ми такође.